Search

Novinarska sekcija Prve kragujevacke gimnazije

Za sve koji žele da znaju više.

Category

Uncategorized

Dvadeseti pozorišni susreti

Pozorišni susreti

U periodu od 1. do 12. aprila održaće se dvadeseti po redu Pozorišni susreti. Ove godine imaćemo priliku da vidimo čak 27 predstava, od kojih će se 26 takmičiti. U Pozorištu za decu igraće se predstave 01,02. i 03. aprila,  a od 03. do 09. aprila predstave će se igrati u Knjaževsko- srpskom teatru.

U nastavku posta možete videti raspored predstava.

 

Raspored predstava

14593305489927_portal_prvi_prvi_na_skali_pozorini_susreti_ucenika_gimnazija_2016_-_raspored

Autor: Neda Glisovic

Advertisements

2015 in review

The WordPress.com stats helper monkeys prepared a 2015 annual report for this blog.

Here’s an excerpt:

A San Francisco cable car holds 60 people. This blog was viewed about 1,900 times in 2015. If it were a cable car, it would take about 32 trips to carry that many people.

Click here to see the complete report.

Cetvrto izdanje zidnih novina

17288_10153211071413407_44923909205234199_n4.iz11134365_1085358688146673_853978119_n

Nas novi projekat: U medjusmeni

Dragi nasi citaoci, sa ponosom vam predstavljamo novi projekat koji je pokrenula Novinarska sekcija Prve kragujevacke gimnazije u saradnji sa Radio Televizijom Kragujevac. To je radio- emisija “U medjusmeni”. Emitovace se svakog petka od 13- 14 h na frekvenciji Radija Kragujevac, pocevsi od 20.02.2015. Emisija ce se baviti temama koje su vezane za zivote tinejdzera, pratice bitna desavanja u gradu, obavestavace vas o situacijama u skolama u Kragujevcu iz jednog drugacijeg ugla.

Tema prve emisije ce biti Sajam nauke u Prvoj kragujevackoj gimnaziji koji ce se odrzati 27.02.2015. godine, a vas voditelj ce biti Bogdana Djusic.

Pratite nas na Facebook-u.

https://www.facebook.com/srednjoskolciumedjusmeni?ref=ts&fref=ts

Nadamo se da cete uzivati!!!

Фестивал науке 27. фебруара

Фестивал науке „Дај(т)е се на знање!“ одржаће се 27. фебруара 2015. године у Првој крагујевачкј гимназији.

Тим поводом, Прва крагујевачка гимназија расписује конкурс за најбољи ученички демонстрациони оглед и најбољу фотографију природне појаве коју је наука објаснила или покушава да објасни.

Ученички огледи ће бити разврстани по категоријама на основу узраста ученика. У оквиру сваке категорије биће изабран најбољи оглед.
Најбоље ученичке фотографије биће изложене на фестивалу у оквиру изложбе „Визија науке“.

Потребно је да се до 10. фебруара 2015. потврди долазак на Фестивал науке на адресу azlibar@hotmail.com.

Фотографије за конкурс треба доставити секретару школе до 20. фебруара.

Izvor: prvagimnazija.edu.rs

Зимски распуст у кампу из физике

Ученици осмог разреда из Прве кагујевачке гимназије су и ове године провели део свог зимског распуста на Кампу физике, који је већ традиционално у Сокобањи у организацији нишког друштва физичара Омега.Овако о кампу и својим утисцима говори један од учесника Вук Ускоковић:
,,Овогодишњи  зимски  камп физике, девети по реду одржан је у периоду  од 08.01.2015. год. до 15.01.2015. год. у Сокобањи. Један дан на кампу састојао се од четворосатног вежбања у преподневним часовима и разним предавањима из физике, информатике и астрономије у поподневним терминима. Сви  професори су се  трудили  да са лакоћом научимо и запамтимо ствари које смо учили, али  да се уједно и забавимо учећи.Утиске са предавања смо сумирали на крају дана. Било је разлицитих сатавова и мишљења , али смо се међусобно уважавали и поштовали .Часови су се састојали од једночасовног програмирања и огледа и двочасовног вежбања рачуна. Сваки предмет био је интересантан на свој начин, правили смо необичне програме из информатике и рачунара и изводили  луде експерименте из физике као сто су гађање мете кромпиром како би показали рад силе притиска и многе друге.  Учили смо како да на лакши и бржи начин решавамо задатаке из физике. Поред уобичајених активности било је доста забаве и дружења са осталим учесницима кампа из Београда и Ниша,,

Izvor: http://www.prvagimnazija.edu.rs/

SRECNA NOVA GODINA

Zidne novine na jos dva panoa

Danas, 10.12.201Sample image4. godine, izaslo je novo izdanje zidnih novina na jos 2 panoa koja se nalaze u potkrovlju. Pogledajte sta smo pripremili.

13.jpg

Демонстрација Секције примењене физике и електронике

Данас је у свечаној сали Прве крагујевачке гимназије одржана демонстрација Секције примењене физике и електронике Прве крагујевачке гимназије. Напуњено је пола свечане сале што је премашило наша очекивања. Захваљујемо се свима који су дошли и још једном позивамо све заинтересоване да дођу сутра у 13.00 часова у учионицу за Физику 1 ради уписа у Секцију и око договора о даљем раду.

Izvor- Danilo Djokic.

Branko Stankovic u Prvoj kragujevackoj gimnaziji!

U petak, 24.10.2014. godine, gost nase skole bio je Branko Stankovic, autor kultne emisije Kvadratura kruga. Slede fotografije i tekst.



Branko Stanković: Ljubav je svetionik

Autor kultne dokumentarne emisije „Kvadratura kruga”, Branko Stanković, ne broji više nagrade i priznanja, već samo emocije koje unosi u svaku pojedinačnu priču, jer bez toga, smatra, nema ni autentične, dobre emisije… Pre nego što je počeo da ih stvara, tri godine je zajedno sa suprugom i malom ćerkom pravio nakit da bi se izdržavali, u međuvremenu je naučio i da raspoznaje 42 vrste pečuraka, kao i 80 vrsta lekovitih biljaka

Branko Stankovic

Ako je zlo jedna od najvećih pokretačkih sila na svetu, dobro ga ipak može nadjačati, neprestanim buđenjem čovečnosti u nama, i ljubavi – svetionika koji nikada ne sme da se ugasi. Time se vodi Branko Stanković (50), novinar i urednik u RTS-u, autor emisije „Kvadratura kruga”, koja već 11 godina ne samo da privlači pažnju javnosti već budi uspavanu savest i navodi na razmišljanje. Junaci ovog dokumentanog serijala su osobe koje ostavljaju traga u svom okruženju, talentovane, plemenite, kreativne i iznad svega neobične ličnosti. Svaka priča je dirljiva, posebna, topla. Neretko se Stankoviću ljudi obraćaju kao da je svemoguć, jedina nada i rešenje za njihove brojne probleme. Ima i onih koji ga blagosiljaju za sve dobro što je do sada uradio. Ogromnu energiju i ljubav on nesebično troši kako bi izašao mnogima u susret i pomogao, pogotovo deci, kojoj je život uskratio mnogo toga.

Ne postoji nemoguće

Sam Branko Stanković je hronično premoren, neispavan, zabrinut, često isključen iz svog svakodnevnog, porodičnog života. Do sada je rešavajući životne enigme ispričao više od 1350 priča, prešao milion i po kilometara, razgovarao sa 3400 sagovornika… I nema nameru da stane. Čekaju ga još brojne neispričane storije, zato i dalje putuje, traga za novim temama i sagovornicima. Kao rođeni Užičanin Branko govori jezikom koji ne pristaje da se liši tradicionalne autentičnosti i pomalo starinske patiniranosti, podsećajući na to da uvek možemo biti bolji. Nazvao je svoju emisiju po matematičkoj enigmi, metaforički ukazujući na probleme. Kvadratura kruga se, zajedno sa još dve matematičke enigme: trisekcija ugla i dupliranje kocke – provlači od nastanka ljudske civilizacije i do danas nije rešena, a potrošena je na to nemerljiva intelektualna energija. Kao i mnogi matematičari, tako i Stanković sa nepresušnom motivacijom i dalje traži rešenja, ne mireći se da postoje nerešive i nemoguće stvari.

– Ta kvadratura kruga je čovek, koga ne možemo do kraja da definišemo i otkrijemo. Intriga i zagonetka, nikad do kraja spoznana. Tu leži simbolika, kao i na slici na našoj špici, koja je postala zaštitni znak emisije, Leonardov crtež „Vitruvijev čovek” – figura nagog muškarca s ispruženim rukama u dve pozicije, upisan istovremeno u krug i kvadrat, a govori o proporcijama ljudskog tela, kao i o povezivanju čoveka i prirode – objašnjava Stanković.

Mali veliki ljudi

Branko Stankovic.2

Dok snima emisiju, sa „malim i velikim ljudima”, Branko priča potpuno otvoreno, punim srcem, bez trunke rezerve, a u takvom prijatnom, i iskrenom razgovoru koji proističe iz dubine duše, sagovornici su slobodniji i otvoreniji.

– Jedan od recepata za to jeste da svaka emisija mora da se radi sa ljubavlju. To je ujedno i savet koji često dajem svojim saradnicima, da uvek ulože makar mrvu emocija u priču na kojoj rade, a što neizbežno mora da se vidi u kontaktu sa sagovornicima, ali i kasnije na televizijskim ekranima. „Kvadratura kruga” je sama našla put do gledališta, jer je ovakva forma potrebna ljudima. Kada mi drugi kažu da narod najviše gleda brojne rijaliti emisije, zabavnomuzičke šou-programe, kvazi-stvarnost, ja im odgovaram da to nije istina. Ljudi i te kako imaju potrebu da vide pravi, realan život, dokumentarni program. Zato su moje emisije gledane, a i nagrađivane, jer je moguće u njima se prepoznali i osetiti emocije – kaže naš sagovornik.

Branko je autor brojnih dokumentarnih emisija i filmova, koji su dobili priznanja na domaćim i međunarodnim festivalima.

– Iskren da budem ne znam koliko sam tačno nagrada dobio.Nisam siguran da li ih je sada 28 ili 32… Kada sam bio mlađi, više mi je bilo stalo do toga, ali i danas me obraduju, pogotovo kad im se uopšte ne nadam. Nagrade vas rangiraju, potvrđuju da ste dobro uradili posao, određuju vaše mesto u dokumentarnoj formi, pa se zato i dalje pojavljujem na pojedinim festivalima. „Kvadraturu kruga” već četiri godine realizujem sa istim kreativnim timom, snimateljem Darkom Bursaćem, koji je moja desna ruka, a tu su i tonac Vojislav Luković i montažerka Marija Baronijan Šašić.

Naj Užičanin

Branko Strankovic sa nagradama

Sa ekipom je najčešće na terenu od četvrtka do subote.Do destinacija širom Srbije i regiona stižu obično kombijem, a zbog nepristupačnih predela neretko i pešice, na konjima, magarcima. „Po povratku u Beograd sledi montiranje snimljenog materijala, a ja pored toga i pregledam materijal i uobličavam ga dramaturški i rediteljski, zatim se spremam za naredne priče. Sredinom nedelje zakazujem nova snimanja. I tako već godinama – priča Stanković, koji je lane dobio posebno mu drago priznanje „Naj Užičanin”:

– Moram da zahvalim mojim sugrađanima koji su mi ga dodelili, prepoznali prave vrednosti. Nije lako biti prvi u svome selu, posebno ne u Užicu. Nisu oni baš tako široke ruke da dele šakom i kapom priznanja, pogotovo ne bez pokrića i velikih zasluga.

Za rodni kraj novinar je veoma vezan. Proveo je tamo lepo, bezbrižno detinjstvo, a i škola mu je išla od ruke. Na pitanje da li je još tada rešavao kvadraturu kruga i blistao iz matematike, odgovara:

– U osnovnoj školi sam bio dobar, a u srednjoj sam samo iz francuskog i matematike imao 4, kao najniže ocene. Dok sam studirao žurnalistiku, u junu bih „očistio” godinu, pa sam do jesenjih predavanja imao vremena da radim. Te mesece sam provodio stičući iskustvo u novinskoj kući „Vesti” u Užicu. Prošarao sam sve sektore, menjajući kolege koje odlaze na odmor. Kalio sam se, a usput i zarađivao džeparac. Bila je to dragocena škola u štampi i na radiju. U mladosti sam, inače, rado gledao emisije Milana Kovačevića, Kamenka Katića, kao i kvizove koje su vodili Mića Orlović i Oliver Mlakar, a posebno mi je bila draga serija „S vanglom kroz svet” – kaže i nastavlja: – Iako su tada postojala samo dva TVprograma, čini mi se da sam na malim ekranima lakše nego danas pronalazio ono što me zanima, kvalitetne emisije vredne pažnje. Vremenom me je privukla dokumentarna forma, smatrao sam da je to ono pravo. Nisam imao idole, ali je zato tu bio strogi učitelj zaslužan da savladam mnogo toga – urednik Slobodan Arežina je bez ustezanja pred svima kritikovao kada je nezadovoljan prilogom, ali umeo je i da pohvali kad nešto valja.

U vozu kao kod kuće

Branko Stankovic3

Stanković je oženjen i ima ćerku. Supruga Slavka, ljubav iz studenstkih dana, takođe je diplomirani novinar. U decembru proslaviće tri decenije kako su zajedno. Mladi su osnovali porodicu, pa je Branko u 24-oj postao otac. Jedinica i mezimica Ivana, u junu je diplomirala na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, smer scenski kostim, a do sada je imala 10 grupnih izložbi i nedavno prvu samostalnu, u rodnom Užicu. Pre četiri i po godine porodica se preselila u Beograd i od tad su ponovo svi na okupu, a glava porodice, što je i najvažnije, češće spava u svom krevetu. Branko je, naime, silne noći proveo u vozu. Po povratku sa terena svake subote tokom sedam godina kasno uveče bi putovao kući, u rodni grad, a ponedeljkom bi se vraćao nazad. U to vreme u prestonici nije imao svoj stan, pa mu je televizija plaćala hotelsku sobu. Bio je to naporan period.

– Odabrao sam da putujem vozom, jer u njemu čovek može da ispruži noge, prošeta se, zapali cigaretu, popije piće. A imao sam i novinarski popust na kartu, značajna ušteda budžeta. Upoznao sam u vozu zanimljive ljude, razmenjivali smo ideje i mišljenja, naslušao se raznih priča, a neke sam preneo i u „Kvadraturi kruga” – objašnjava novinar.

Voleo bi da češće dolazi u Užice, a ne tek jednom u dva-tri meseca. Tamo su mu i dalje roditelji, rodbina i brojni prijatelji. Veruje da će se vratiti u svoj zavičaj kada se penzioniše.

– Beograd sve više postaje grad otuđenih ljudi i zato supruga i ja i dalje, uporno, okupljamo mnoštvo prijatelja oko sebe, pravimo ručkove i večere, organizujemo druženja.Među našim gostima su, naravno, i Užičani – kaže Branko.

Devedesetih godina prošlog veka porodica Stanković je imala ne baš lak period. Slavka bez stalnog posla, a Branko četiri godine na prinudnom odmoru.Plata prepolovljena, dete malo, stambeno pitanje nerešeno.Nisu se predavali. Supružnici su počeli da se bave izradom nakita, nizali su staklene i keramičke perle, komade od kože i drveta, koristili su silikon, plastiku i sve što bi im došlo do ruku, a bilo je upotrebljivo. I mala Ivana pomagala je tati i mami u tom poslu, možda je i to uticalo da kasnije izabere umetničku školu.

– Iako smo bili samouki, dobro nam je išlo, snalazili smo se i uspevali da zaradimo za život. Pošto ni žena ni ja nismo rođeni za trgovinu, distribuciju i prodaju smo prepustili jednom prijatelju. Tim poslom bavili smo se tri godine, a nakit se prodavao na štandovima na primorju i u zemlji – objašnjava Branko.

Supruga saradnik

– Moja žena dugo nije imala stalni posao, ali je kao honorarac radila u novinama, na radiju, televiziji, pa i u marketingu. Nikada nisam želeo da vučem nekoga za rukav i molim da je zaposle preko veze. Od kako smo se preselili u Beograd i ona radi u RTS-u, a postala mi je i saradnik u „Kvadraturi kruga”. Slavka je inače moj najiskreniji, najglasniji i najžešći kritičar. Ume da pohvali, ali i pokudi…

Piše Dragana Dušanić

Foto Privatna arhiva

Izvor. http://politika-ad.com/

Дечја недеља

Пошто сам прочитао неколико интервјуа са свакодневним школарцима, извршених од стране мојих колега, дошао сам до закључка да сам појам,”дечја недеља”, није схваћен толико озбиљно. Како бих Вам ишта писао о догађајима и вестима, морао бих да Вас приближим овој теми. “Дечја недеља” је први пут уведена 1934. године. Како је све више људи бринуло за децу и посвећивали су више пажње овом догађају, 1987. године је донет Закон о друштвеној бризи о деци. Овим законом су деци дата нова права која су временом измењена. Касније, 1989. године, од стране Генералне скупштине УН-а уведена су “Дечја права” која су утврђена Конвенцијом о правима детета. Конвенција је сврстала права у четири категорије и то: обезбеђење, заштиту, партиципацију и превенцију. Ова права деци омогућавају живот и развој као и име и држављанство. Конвенција је посебно нагласила да треба да се изношења идеја и мишљења деце! Сада знате кратку историју али чему тачно служи “Дечја недеља”? Свео бих вам главне разлоге у неколико теза: пре свега подизање свести јавности о деци; истицање и тенденција за смањењем неправди начињених над децом; усвајање и поштовање дечјих права од стране малолетних и пунолетних лица и ширење утицаја организација које побољшавају положај деце у Србији. Надам да сте, захваљујући овом тексту, боље упознали циљ “Дечје недеље” и надам се да сте стекли нов начин гледања на свет око Вас!

DSCN5061

Текст припремио: Филип Поповић

Blog at WordPress.com.

Up ↑